Home
O nama
Korisnički servis
Propisi ::: 
Javne nabavke
Tenderi ::: 
Plan JN ::: 
Ekologija
Vesti
Kontakt
Snabdevanje

 
 
 

Nikola Tesla je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazaea i nauenika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Ro?en je 10. jula 1856, u selu Smiljan kod Gospiaa (Austrijsko Carstvo, danas Hrvatska), a umro 7. januara 1943 u Njujorku, SAD. Potiee iz srpske porodice iz Like.

Najznaeajniji Teslini pronalasci po kojima ga svet pamti su polifazni sistem (trofazni sistem), obrtno magnetno polje, indukcioni motor (asinhroni motor), sinhroni motor i dobro poznati Teslin transformator. Tako?e, otkrio je jedan od naeina za generisanje visokofrekventne struje, dao je znaeajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapazeni i njegovi radovi u oblasti X - zraka.

Njegov sistem naizmenienih struja je omoguaio znatno laksi i efikasniji prenos elektriene energije na daljinu. Bio je kljueni eovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.

Posto nikada nije obraaao mnogo paznje na svoje finansijsko stanje, umro je u svojoj 86. godini, siromasan i zaboravljen.

Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna me?unarodna jedinica - tesla.

Rani zivot i porodica

Tesla je ro?en u Smiljanu kraj Gospiaa od oca Milutina, pravoslavnog svestenika, i majke Georgine, u nekadasnjoj Vojnoj Krajini Austrijskog carstva, u danasnjoj Hrvatskoj. Krsten je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Prema krstenici je ro?en 28. juna (po julijanskom, 10. jula po gregorijanskom kalendaru) 1856.

Nikolin otac po zanimalju pravoslavni svestenik, bio je tako?e nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i sam Nikola provodio svoje detinjstvo eitajuai i ueeai strane jezike. Sa druge strane Nikolina majka bila je vredna zena sa mnogo talenata koja je i sama bila kreativna jer je svojim pronalscima olaksavala zivot na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istrazivaekom zivotu kojega je do poslednjeg izdisaja ziveo. Njegovi roditelji su osim njega imali su sina Danu i aerke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu najmla?e dete u porodici Tesla.

Po navodima Jovana Dueiaa, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena Pilatovaca u danasnjoj Niksiakoj opstini. Tesla je bio jedno od petoro dece, imao je brata i tri sestre. Krsten je u crkvi Sv. Petra i Pavla. Nikola je dobio ime po jednom i drugom dedi.

Skolovanje

Prvi razred osnovne skole je ueio u rodnom Smiljanu. Otac Milutin naimenovan je za protu u Gospiau, pa se porodica seli u ovo mesto 1862. godine. Preostala tri razreda osnovne skole i trogodisnju Nizu realnu gimnaziju Nikola poha?a u Gospiau. Na kraju treaeg razreda, 1870. godine, tesko se razboleo. S jeseni odlazi u Rakovac kraj Karlovca da zavrsi jos tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam ueenika. Tada je imao 17 godina. Nakon zavrsene mature vratio se u Gospia i vea prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima izmolio je oeevo obeaanje da ga umesto na bogosloviju upise na studije tehnike.

Studije

Posto je ozdravio otac ga salje ujaku, proti Tomi Mandiau, u Tomingaj kod Graeaca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga oeekuju. Na studije elektrotehnike kreae 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehnieku skolu u Gracu, u juznoj Stajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina.

Spava veoma malo - svega eetiri sata dnevno - i svo slobodno vreme provodi u ueenju. Ispite polaze sa najvisim ocenama. Jos tada ga je zainteresovala moguanost primene naizmeniene struje. Eita sve sto mu do?e pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: "Proeitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta". Zabrinuti za njegovo zdravlje profesori salju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispise sina ukoliko ne zeli da se ubije prekomernim radom.

Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromasni ueenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraaa slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. novembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napusta Grac i prekida sve veze sa bliznjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Maribor (danas Slovenija) gde dobija posao kod nekog inzenjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon visemeseene bezuspesne potrage pronalazi i vraaa kuai. Otac, uzoran eovek, nije mogao da na?e opravdanje za takvo ponasanje. (Nedugo potom umire 27. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospiakoj realnoj gimnaziji.

Poeetkom 1880. godine, odlazi u Prag da prema oeevoj zelji okonea studije. Tamo ne moze da se upise jer u srednjoj skoli nije ueio greki. Najverovatnije je slusao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Naredne godine, svestan da njegovi bliznji podnose ogromnu zrtvu zbog njega, resava da ih oslobodi tog tereta i napusta studije.

Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je zivo i plastieno dozivljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego sto ga napravi. Inaee, ova pojava se u psihologiji naziva "Vizuelno razmisljanje".

Teslino prvo zaposlenje

Godine 1881. se seli u Budimpestu da radi u telegrafskoj kompaniji Amerieka Telefonska Kompanija. Pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine je Tesla postao glavni telefonski tehniear kompanije. Tu je izumeo ure?aj koji je, prema nekima, telefonski pojaeavae, dok je prema drugima prvi zvuenik.

Zaposlenje u Parizu i smrt majke

U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inzenjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapre?enja elektriene opreme. Iste godine je osmislio i induktivni motor, koji ae u kasnijim godinama i konstruisati. Poeeo je i sa razvojem raznih vrsta ure?aja sa obrtnim magnetnim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine). Tih dana, Tesla zurno napusta Pariz da bi boravio uz svoju umiruau majku i stize par sati pre smrti. Njene poslednje reei su bile: "Stigao si Nidzo, ponose moj." Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajuai se u Gospiau i selu Tomingaj kod Graeca, rodnom mestu njegove majke.

Prelazak okeana sa preporukom Edisonu

1884. godine je Tesla dosao u Ameriku, sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog sefa Earlsa Beeelora. U preporuci je Beeelor napisao: "Ja poznajem dva velika eoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi eovek". Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove masine. Tesla je ubrzo napredovao i uspesno resavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponu?eno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.

Razlaz sa Edisonom

Posto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ kad sve bude uspesno zavrseno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obeaanih 50.000$, Edison mu je odgovorio "Tesla, vi ne razumete nas amerieki smisao za humor". i pogazio svoje obeaanje. Edison je pristao da poveaa Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, sto znaei da bi trebalo da radi 100 godina da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obeaan. Tesla je dao otkaz momentalno.

Srednje godine

Prvi patenti iz naizmenienih struja

Godine 1886. Tesla osniva svoju kompaniju, Tesla elektrieno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing). Prvobitni osnivaei se nisu slozili sa Teslom oko njegovih planova za uvo?enje motora na naizmenienu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao obiean radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. 1887. godine je uspeo da konstruise prvi elektromotor na naizmenienu struju bez eetkica, i demonstrirao ga pred "Ameriekim drustvom elektroinzenjera" (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i poeeo rad sa Dzordzom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme "Vestinghaus elektriena i prozvodna kompanija" (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslusao u vezi njegovih ideja o visefaznim sistemima koji bi omoguaili prenos naizmeniene struje na velika rastojanja.

Eksperimenti sa Iks-zracima

Aprila 1887. godine Tesla poeinje istrazivanje onoga sto ae kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeai vakuumsku cev sa jednim kolenom (slienu njegovom patentu 514170). Ovaj ure?aj je drugaeiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva ure?aja je "probojno zraeenje". Do 1892. godine je Tesla vea bio upoznat sa radom Vilhelma Rentgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka.

Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujuai osteaenja na kozi ozonu pre nego, do tada nepoznatom zraeenju: "U vezi stetnih dejstava na kozu... primeaujem da su ona pogresno tumaeena... ona nisu od Rentgenovih zraka, vea jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kozom. Azotna kiselina bi tako?e mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri". (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogresna ocena sto se tiee katodnih cevi sa Iks-zraeenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potieu od Iks-zraka i stoga je vrsio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rentgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istrazivanja je propao u pozaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine.

Teslin sistem proizvodnje naizmeniene struje i prenos na velike daljine. Opisan u patentu US390721.

Amerieko drzavljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada zapoeinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hjuston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez zica. Tako se prvi put pojavila ideja o bezienom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti visefaznih struja. U nastavku istrazivanja se posveauje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Ameriekog instituta elektroinzenjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine. Od 1893. do 1895. godine on istrazuje naizmeniene struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmenienu struju napona od milion volti koristeai Teslin kalem i proueavao je povrsinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom elektrienih kola i rezonatorima, lampom sa razre?enim gasom koja svetli bez zica, bezienim prenosom elektriene energije i prvim prenosom radio talasa. U Sent Luisu je Tesla prikazao prenos sliean radio komunikaciji 1893. godine. Obraaajuai se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za elektrieno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku paznju i pomno se prate.

Svetska izlozba u Eikagu

Svetska izlozba 1893. godine u Eikagu, Svetska Kolumbovska izlozba, je bila me?unarodna izlozba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za elektriena dostignuaa. To je bio istorijski doga?aj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmeniene struje osvetljavajuai celu izlozbu. Prikazane su Tesline fluoroscentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora izazivajuai divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, sto je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korisaeno da se objasni i prikaze model obrtnog magnetnog polja i induktivnog motora.

Rat struja

Za vise informacija pogledajte Rat struja.

Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije elektriene energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmenienom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Dzordz Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaaanja korisaenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istrazivanja u oblasti kosmiekih zraeenja.

Sijalica gori u Teslinoj ruci

Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije ameriekoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujuai da vojska moze biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju "umeaa telematike", vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na elektrienoj izlozbi u Medison Skver Gardenu. Ovi ure?aji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logiekih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do 1960-ih. Iste godine Tesla je izumeo elektrieni upaljae ili sveaicu za benzinske motore sa unutrasnjim sagorevanjem, za sta mu je priznat patent 609250 pod nazivom "Elektrieni upaljae za benzinske motore".

Tesla je 1899. odlueio da se preseli i nastavi istrazivanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim ueestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment beziene telegrafije izme?u Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tieu jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima.

Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vrseai praznjenja od vise miliona volti proizvodio vestaeke munje duge vise desetina metara. Tesla je tako?e proueavao atmosferski elektricitet, posmatrajuai praznjenja svojim prijemnicima. Reprodukujuai njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je eak da je izmerio i postojanje stojeaih talasa u Zemlji.

U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabelezio radio-signale vanzemaljskog porekla. Nauena zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuae signale koji su sustinski drugaeiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog suma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i eetiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo zivota pokusavajuai da salje signal na Mars.

Tesla napusta Kolorado Springs 7. januara 1900., a laboratorija se rusi i rasprodaje za isplatu duga. Me?utim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeai projekat, podizanje postrojenja za bezieni prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih elektrienih oscilatornih kola.

Tesla poeinje planiranje Svetske radio stanice - Vordenklajf kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51% ulaze Dzej Pi Morgan). Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vordenklajf, a to je ona kula koja je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vordenklajf je milionska ludorija. Amerieki patentni zavod je 1904. godine ponistio prethodnu odluku i dodelio ?uljelmu Markoniju patent na radio. Od tada poeinje Teslina borba za povratak radio patenta. Na svoj 50-ti ro?endan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16,000 rpm (obrtaja u minuti). Tokom 1910-1911 su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga izme?u 100 i 5000 konjskih snaga.

Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriae radija, odnosno doprinos u razvoju beziene telegrafije sto eini Teslu duboko ogoreenim. Godine 1915. Tesla podnosi tuzbu protiv Markonija, trazeai sudsku zastitu svojih prava na radio, me?utim vea 1916. je bankrotirao zbog velikih troskova. U tim trenucima njegov zivot opasno klizi ka ivici siromastva.

Ratne prilike i neprilike

Posle Vordenklajfa, Tesla u Sejvilu na Long Ajlendu gradi Telefunken bezienu stanicu. Neke od ideja koje nije realizovao u Vordenklajfu Tesla pokusava sa novom stanicom. Me?utim godine 1917. mu mornarica konfiskuje i rusi gra?evinu uz obrazlozenje da moze posluziti nemaekim spijunima.

Pred Prvi svetski rat Tesla je trazio investitore preko okeana. Kad je poeeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predvi?anja u vezi posleratnog okruzenja. U elanku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo misljenje da Liga naroda nije resenje za tadasnje probleme.

Tesline opsesije i nevolje

Tesla je poeeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored vea ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Eesto mu se desavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego sto bi usao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremeaaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimienog ludila. Ovo je nesumnjivo ostetilo ono sto je preostalo od njegovog ugleda.

Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odlozenim plaaanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Dzordz Bolt, je preuzeo vlasnistvo nad Vordenklajfom. Bas 1917. godine u vreme dok Bolt rusi kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najvise priznanje Ameriekog instituta elektrienih inzenjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog doga?aja je u Teslinom slueaju bila visestruka.

Avgusta 1917. je Tesla postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Zirardo je 1934. godine radeai prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio "prema principima koje je postavio gospodin Tesla".

Pozne godine i usamljenieki zivot

Na njegov sedamdeset peti ro?endan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglasen njegov doprinos sistemima proizvodnje elektriene energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdusnog saobraaaja kada je konstruisao prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine pise jugoslovenskom konzulu Jankoviau i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeae amerieke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbe?ena bezbrizna starost. Tesla odbija takvu pomoa i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istrazivanjima u skladu sa svojim moguanostima. Poslednje godine zivota proveo je hraneai golubove i ziveo je uglavnom od godisnjeg honorara iz svoje domovine.

U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da ae ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a nauena javnost je vea bila ube?ena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Veaina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono sto je ostalo ima vise istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbaeeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali posto je imao amerieko drzavljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda.

 

 
 
Copyright ©, ED Centar d.o.o. Kragujevac
http://www.edcentar.com, E-mail: office@edcentar.com
Home E-mail adresa